Piše: Kristina Ilić
Piše: Kristina Ilić
Rođena sam dole, a tamo bih i ostala da nisam shvatila koliko je važno biti sin. Moji su se djetinji dani ispisivali polako, u malom gradu u kojem je sve stalo, a u koji ništa neočekivano stati ne može. Žensko je tamo žensko, ne mislimo o tome rađa li se ili postaje. Curili su sati u tom gradu koji mi ništa nije dao, a koji bi me, kad bih voljela, optužio da sam radodajka. Njegove su mi optužbe govorile tko sam; u toj sam oskudici barem njih imala.
Imali smo trafiku, Ham-Ham i staru knjižnicu. I more koje nije bilo ni blizu ni daleko. Na moru sam bila sretna dok još nisam znala da moram nositi i gornji dio kupaćeg.
Slušala sam što sve ne mogu i da nije prikladno za djevojčicu da bude tako glasna. Nisam se natjecala s dječacima da ne ispadnem glupa kao one tete kojima se tata rugao kad su nastupale u Story Super Nova talent showu.
Ti si, sine, pametna. govorio bi odsutno dok je nakon ručka gledao Plodove zemlje. Otpio bi gemišta i jezikom čistio zube, tsk tsk tsk. Kimnula bih glavom poslušno, sretna što sam ipak sin, a ne obično žensko.
Po gradu sam se smucala ko prepredena lija. Dovoljno pametna da se ne natječem s vukovima, dovoljno brza da s njima trčim.
‘Ko je pametan, taj uči. govorio bi tata. Pa sam redala petice u školi i na ulici učila od onih što su bolji.
Naučila sam da je hrabrost razbit staklo na vratima bivšeg Razvitka i popet se na krov nove dvorane. Da se snaga ogleda u ledenom pogledu na licu od kamena.
Sinom su me zvali, sin sam i postala.
Znala sam zakrpati zračnicu na biciklu, ugasit vatru kad bi netko zapalio smeće, ulovit guštera, otkinut mu rep i reći nema veze, narast će mu novi. Ma vidi ti nju, pa kako ti to znaš?! uglas su se čudili muški sudije. Učena da budem skrušena, smješkala sam se s ponosom, ali u sebi. Činilo mi se da postajem pametnija i spretnija. Njima slična.
Mogla sam ja biti svašta, ali u gradu koji mi ništa nije dao, postala sam sin.
Moj je tata menadžer za preživljavanje. Znao je on da je Stay safe u Volvo reklami obična floskula. Sigurna ću biti tek kad postanem baš-čelik, snagator iz narodne pripovijetke koju mi je čitao kad sam bila mala. Njegova se silna ljubav sažela u tihoj Nedajbože da postane žensko molitvi.
Danas sam još pametnija nego što sam onda bila i znam da me tata dobro naučio. Žensko na ovom svijetu neće preživjeti, ubij je sama prije nego je ubije netko drugi.
Znaju to tate. Pametni su oni. Oni su sinovi. Sve oni znaju. I ja sam sin, pa znam i koliko su nesretni.
Fotografija: Boiler powered by Degordian
